Санација депонија употребом енергетских плантажа брзорастућих дрвенастих култура (SRWC) и обезбеђивање вишеструких екосистемских услуга
О пројекту
Име пројекта:
Санација депонија употребом енергетских плантажа брзорастућих дрвенастих култура (SRWC) и обезбеђивање вишеструких екосистемских услуга
Акроним пројекта:
TreeRemEnergy
Финансијер:
Фонд за науку Републике Србије
Укупан буџет:
188 500 EUR / 42 200 EUR
Трајање пројекта:
2023-2025
Координатор пројекта:
Институт за низијско шумарство и животну средину
Партнери на пројекту:
Универзитет у Београду – Институт за мултидисциплинарна истраживања
ИМСИ руководилац:
Драгица Станковић,
научни саветник
Вебсајт пројекта:
Друштвене мреже:
/
Локација:
/
Кључне речи:
Производња биомасе, Фиторемедијација, Брзорастуће врсте дрвећа, Енергетске плантаже кратке опходње, Депоније
доктор биолошких наука
Телефон:
E-Mail:
Website:
Повезаност са Глобалним циљевима одрживог развоја (SDGs)
Опис пројекта
„Санација депонија употребом енергетских плантажа брзорастућих дрвенастих култура (SRWC) и обезбеђивање вишеструких екосистемских услуга,“ TreeRemEnergy, има за циљ коришћење зелене технологије под називом фиторемедијација за чишћење депонија. Фиторемедијација користи биљке, посебно брзорастуће дрвенасте врсте као што су тополе и врбе, за пречишћавање загађеног земљишта, воде и ваздуха. Ове биљке су погодне за ову примену захваљујући свом брзом расту, високој продукцији биомасе и добро развијеном кореновом систему. Циљ пројекта је развити технолошко решење за коришћење плантажа брзорастућих дрвенастих култура (SRWC) као „фито-бафера“ за ублажавање штетних утицаја депонија.
Пројекат је укључивао процес фито-рекурентне селекције како би се идентификовали најпогоднији клонови топола и врба за специфичне локације депонија у близини Новог Сада и Београда. Истраживачи су спровели огледе у саксијама, а затим су успоставили плантажне огледе са одабраним клоновима у подножју депонија. Током вегетације, пратили су физиолошка и биохемијска својства биљака, као и својства земљишта и подземних вода. Коначна процена је обухватила продукцију биомасе, својства сагоревања биомасе и фиторемедијациону способност одабраних клонова.
Најзначајнији резултати пројекта укључују идентификацију одређених клонова топола и врба за фиторемедијацију. На пример, клон тополе S1-8 показао се као клон са највећом продукцијом биомасе и својствима размене гасова на нивоу листа. Клон врбе 378 и клон тополе 135/81 су показали значајно већу продукцију биомасе на локацији у Новом Саду у поређењу са локацијом у Винчи. Коришћење мешавине клонова у мултиклоналним плантажама може побољшати фиторемедијацију и стабилност производње биомасе на различитим локацијама. Резултати пројекта наглашавају важност одабира одговарајућих клонова за фиторемедијацију на депонијама и на загађеном земљишту уопште.
Резултати
Пројекат је успешно испунио све планиране циљеве и задатке. То укључује постављање експеримената у стакленику и пилот фито-бафера, одобрење техничког решења и дисеминацију резултата. Креирана је и нова страница на веб-сајту ILFE института ради ажурирања информација о пројекту. Пројекат је такође резултирао бројним научним публикацијама
Објављени резултати
- Interclonal Variation in Heavy Metal Accumulation Among Poplar and Willow Clones: Implications for Phytoremediation of Contaminated Landfill Soils.
https://doi.org/10.3390/plants14040567
- Phytoremediation Potential of Different Populus Genotypes and Salix alba and viminalis.
https://doi.org/10.3390/plants13050735
- Physiological Performance of Poplar and Willow Clones Growing on Metal-Contaminated Landfills.
https://doi.org/10.3390/plants14111705
- Physiological responses of poplar and willow clones grown in pot trails on soil s from landfills.
http://dx.doi.org/10.5937/topola2413055K
- The influence of heavy metals on morphological and physiological parameters of Salix clones.
DOI: 10.46646/2521-683X/2023-4-104-113
Tехничко решење
Фиторемедијација депонија применом плантажа дрвенастих култура кратке опходње у виду фитобаферних засада
Тим пројекта
- Руководилац пројекта (PI):
- Проф Др Саша Орловић – Институт за низијско шумарство и животну средину
- Чланови пројектног тима:
- Др Бранислав Ковачевић – Институт за низијско шумарство и животну средину
- Др Марина Миловић – Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад
- Др Саша Пекеч – Институт за низијско шумарство и животну средину
- Др Леополд Пољаковић-Пајник – Институт за низијско шумарство и животну средину
- Др Драгица Станковић – Универзитет у Београду -Институт за мултидисциплинарна истраживања
- Др Горан Триван – Универзитет у Београду – Институт за мултидисциплинарна истраживања
- Проф Др Ратко Ристић – Универзитет у Београду