University of Belgrade

Institute for
Multidisciplinary Research

Podaci o projektu

Ribe kao bioindikatori stanja kvaliteta otvorenih voda Srbije

Back
Oznaka projekta OI173045
Naziv projekta Ribe kao bioindikatori stanja kvaliteta otvorenih voda Srbije

Rukovodilac projekta Dr Mirjana Lenhardt, naučni savetnik, IMSI, Univerzitet u Beogradu
Status IMSI Rukovodi projektom

Finansiranje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije


Kategorija projekta Osnovna istraživanja (OI)

 

OPIS PROJEKTA

Praćenje sve većeg humanog pritiska na životnu sredinu jedan je od istraživačkih prioriteta u Evropi. Skorašnja istraživanja pokazuju da se manje od 10% svih otpadnih voda u Srbiji tretira pre ispuštanja u vodotoke, što predstavlja aktuelnu opasnost za kvalitet otvorenih voda Srbije. Pored uticaja industrijskih i komunalnih otpadnih voda, na kvalitet otvorenih voda ima značajan uticaj i spiranje sa poljoprivrednih površina. Iako još nije članica EU, Srbija je preduzela mere da doprinese ispunjavanju osnovnih ciljeva Okvirne direktive za vodu EU (ODV) kojom se obavezala kao potpisnica Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), pošto je ova komisija preuzela obaveze za implementaciju ODV. Kao što je navedeno u Okvirnoj direktivi za vodu, svi kvalitativni parametri stanja akvatičnih ekosistema, uključujući i biološke, treba da dostignu zadovoljavajući nivo do 2015. godine. Prema ODV, ribe predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata biološkog kvaliteta akvatičnih ekosistema koje treba da se koriste za procenu ekološkog statusa reka i drugih vodotokova, pri čemu sastav vrsta, abundanca i uzrasna struktura predstavljaju minimalnu količinu podataka koje treba koristiti u proceni ekološkog statusa. Takođe, kondicioni faktor, podaci o obnavljanju populacija riba i parazitima preporučeni su od strane ODV kao dodatni parametri koje bi trebalo analizirati.

Istraživanja na ovom projektu obuhvatiće sve parametre navedene u ODV, kao i dodatna ispitivanja ribljih populacija koja treba da na različitim nivoima organizacije odrede stepen negativnog antropogenog uticaja. Istraživanja na terenu i u laboratoriji obuhvatiće različite nivoe biološke organizacije: molekularni, ćelijski, nivo tkiva, organa, organizma, populacije i nivo zajednice.

Molekularna istraživanja obuhvatiće ispitivanja genotoksičnosti, korišćenjem Kometa testa i mikronukleus testa. Kometa test je jedan od najčešće korišćenih metoda za prikupljanje podataka o oštećenju DNK. Novije dopune ove metode omogućavaju povećanu senzitivnost za identifikaciju genotoksičnih agenasa i lakšu aplikaciju metode. Mikronukleus test će se raditi kao dodatna metoda za genotoksičnost, pri čemu će se uporediti osetljivost dve navedene metode i njihova značajnost za utvrđivanje genotoksičnih efekata na ribama.

Na nivou ćelija, tkiva i organa biće izvršena elektroretinogramska ispitivanja, histopatološke analize, analiza akumulacije teških metala i mikroelemenata u pojedinim organima, kao i određivanje hepatosomatskog (HSI) i gonadosomatskog indeksa (GSI). Elektroretinogramska metoda će se koristiti kao izuzetno osetljiva dijagnostička procedura za identifikaciju različitih intoksikacija i metaboličkih poremećaja kod više vrsta riba. Određivaće se nivo akumulacije teških metala u prirodnim populacijama riba, njihova distribucija u različitim organima i tkivima riba, kao i nivo koncentracija teških metala na različitim trofičkim nivoima akvatičnih biocenoza, u cilju utvrđivanja stepena biomagnifikacije kroz lance ishrane. Histopatološke promene u različitim tkivima riba biće ispitane da bi se utvrdila eventualna korelacija između akumulacije teških metala i histopatoloških promena. Sve navedene analize omogućiće određivanje potencijala korišćenja bioakumulacije teških metala i histopatoloških promena na organima riba kao indikatora zagađenja životne sredine i njenih posledica.

Istraživanja HSI i GSI mogu dati informacije o potencijalnim uticajima zagađivača. Uprkos tome što ovi parametri nisu osetljivi i podložni su uticaju drugih faktora, i dalje predstavljaju dobre preliminarne biomarkere izloženosti zagađenju.

Na nivou organizma biće istraživani i Fultonov kondicioni faktor (FCF) i parazitiranost. Kao i u slučaju HSI i GSI, faktor kondicije zavisi od velikog broja faktora, ali predstavlja dobar preliminarni biomarker, s obzirom da se lako može odrediti bez žrtvovanja riba. Poslednjih decenija paraziti se koriste i kao biološki indikatori, naročito oni sa uskom specifičnošću u odnosu na domaćina. Intenzivnijim proučavanjem dobila bi se potpunija slika o prisutnim vrstama parazita i njihovom rasprostranjenju u prirodnim vodenim ekosistemima. Dok se broj ektoparazita povećava sa zagađenjem, broj endoparazita može se smanjiti zbog nedostatka prelaznih domaćina u zagađenim sredinama.

Odnos akumulacije teških metala u parazitima riba i domaćinu biće analiziran u cilju procene potencijala korišćenja endoparazita kao indikatora zagađenja vodenih ekosistema teškim metalima.

Proučavaće se uzrasna struktura, rast i relativna brojnost populacija pojedinih vrsta riba. Na nivou zajednica ispitivaće se populacije različitih vrsta riba, na osnovu čega će se dobiti indeks biotičkog integriteta.

Pored zagađenja, fragmentiranost toka reka takođe ima negativno dejstvo na ribe, posebno na migratorne vrste. Genetička varijabilnost populacija pod uticajem fragmentiranosti vodotoka takođe će biti istraživana.

Pored poređenja dobijenih rezultata ispitivanja riba sa rezultatima hemijskih analiza vode i sedimenata, izvršiće se i dodatna ispitivanja na akvatičnim makrofitama, pri čemu će se koristiti biomarkeri oksidativnog stresa i antioksidativnog odgovora.

Praćenje bioloških efekata postalo je integralna komponenta u programima monitoringa životne sredine, kao dodatak ustaljenom praćenju zagađivača. Tokom godina, došlo je do razvijanja mnogih biomarkera i pokazano je da oni mogu predstavljati efikasan sistem za rano otkrivanje negativnih efekata na biološke sisteme kao i utvrđivanje biološkog efekta zagađivača. Iako su biomarkeri potencijalno korisni, oni imaju i određena ograničenja, koja će tokom navedenih istraživanja biti proverena. U okviru ovog projekta će se na osnovu analize različitih parametara kod riba utvrditi nivo njihove ugroženosti, kao i njihov značaj za određivanje statusa vodotokova u Srbiji.


TRAJANJE PROJEKTA

 

Od: 01.01.2011.   Do: 31.12.2019.

 

PARTNERI

 

►Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Univerzitet u Beogradu

►Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

►Prirodno-matematički fakultet, Lucian Blaga Univerzitet u Sibiu, Rumunija

►Institut za probleme prenosa informacija, Ruska akademija nauka, Moskva, Rusija

 

UČESNICI


RB Učesnik Institucija
1.
Dr Mirjana Lenhardt, naučni savetnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
2.
Dr Miroslav Nikčević, viši naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
3.
Dr Aleksandar Hegediš, naučni savetnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
4.
Dr Branislav Mićković, viši naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
5.
Dr Zoran Gačić, naučni savetnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
6.
Dr Ivan Jarić, viši naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
7.
Dr Sonja Veljović Jovanović, naučni savetnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
8.
Dr Gorčin Cvijanović, naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
9.
Dr Filis Morina, viši naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
10.
Dr Marija Smederevac-Lalić, naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
11.
Dr Željka Višnjić-Jeftić, viši naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
12.
Dr Stefan Skorić, naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
13.
Dr Milica Jaćimović, naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
14.
Dr Marija Vidović, naučni saradnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
15.
Dr Slađana Spasić, naučni savetnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
16.
Uroš Ljubobratović, istraživač-pripravnikIMSI, Univerzitet u Beogradu
17.
Dr Jasmina Krpo-Ćetković, docentPrirodno-matematički fakultet, Lucian Blaga Univerzitet u Sibiu, Rumunija
18.
Dr Angela Banaduc, vanredni profesorPrirodno-matematički fakultet, Lucian Blaga Univerzitet u Sibiu, Rumunija
19.
Dr Doru Banaduc, docentPrirodno-matematički fakultet, Lucian Blaga Univerzitet u Sibiu, Rumunija
20.
Vesna Đikanović MScInstitut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Univerzitet u Beogradu
21.
Dr Ilija DamjanovićInstitut za probleme prenosa informacija, Ruska akademija nauka, Moskva, Rusija