Овај пројекат представља наставак истраживања црног америчког патуљастог сома, који се током предходног пројекта реализовао у Парку природе “Поњавица”, и експерименталног узгоја ове врсте у Центру за рибарство и примењену хидробиологију „Мали Дунав“ Огледног добра “Радмиловац” Пољопривредног факултета Универзитета у Београду (CEFAH). Марковачко језеро је изабрано као нови локалитет за истраживање рибље заједнице и фитопланктона, како би се добили резултати о стању ихтиофауне пре и после селективног масовног излова црног америчког патуљастог сома, као и какве ефекте овај излов има на целокупан метаболизам екосистема. Током првог дела истраживања добијени су веома значајни резултати у погледу експерименталог узгоја ове врсте. Наставак пројекта ће бити усмерен на усавршавање старих и проналажењу нових комерцијалних технологија узгоја, како би се добио крајњи
производ – риба комерцијалне величине.
Ихтиолошко истраживање ће бити проширено истраживањем фитопланктона које ће реализовати Катедра за алгологију, микологију и лихенологију Биолошког факултета Универзитета у Београду. Такође, користиће се мултипараметарска сонда како би се добили подаци о променама у структури заједнице фитопланктона и метаболизма екосистема током масовног излова црног америчког патуљастог сома.

Наиме, црни амерички патуљасти сом представља најзаступљенију и најуспешнију инвазивну врсту рибе која насељава копнене воде Европе. То је врста која је одговорна за нарушавање биолошке равнотеже и као таква представља велики и значајан проблем за управљаче рибарских подручја широм Европе. Црни амерички патуљасти сом насељава 53,2% целокупне површине Србије и истраживања која су спроведена у протеклих неколико година откривају доминантно присуство ове врсте у многим копненим водама у Србији.

Експериментални узгој би требало да да конретне податке о најбољем систему узгоја, приносима који се могу постићи у различитим системима гајења, квалитету рибе и економској исплативости узгоја. Идеја је да се добијени резултати представе потенцијалним партнерима из привреде. Уколико би се показало да је овакав начин узгоја економски исплатив, онда би систем: санациони излов, насад и гајење изловљене млађи до конзумне величине постао самоодржив. Рибњаци у Србији би тада могли да финансирају континуиране санационе излове ове врсте. За узврат би добијали јувенилне јединке и не би морали да улажу у мрешћење и негу млађи (најтежи, најосетљивији и најскупљи део процеса узгоја). Уколико би за пар месеци могли да добију висококвалитетну рибу комерцијалне величине могли би да је пласирају на тржиште по за купце прихватљивим ценама. Екосистеми угрожени овом врстом би се
тада континуирано ослобађали ове штеточине, а истовремено би се производила квалитетна риба за људску исхрану.